Home » Педагошка служба » Значај графомоторичких вежби

Значај графомоторичких вежби

 

ЗНАЧАЈ ГРАФОМОТОРИЧКИХ ВЕЖБИ У ПОЧЕТНОМ ПИСАЊУ

 

На почетку школске 2013/2014. године на састанку Стручног већа наставника разредне наставе првог разреда одржано је предавање и дискусија о важности правилног и читког писања и шта се све може учинити како би се рукопис ученика побољшао.

 

Главну улогу у писању има фина моторика, чији развој треба подстицати током читавог детињства, односно пре него што дете покаже интересовање за саму оловку. Фина моторика је способност да се праве прецизни ситни покрети руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика се развоја са узрастом - од почетних неспретних покушаја детета да самостално користи кашику, покрети руке тј. шаке временом постају прецизнији, све до момента када дете може да узме оловку и да је контролише, тако да успева да напише слова између две линије! Фина моторика је од суштинског значаја за писање што представља довољан разлог да се обрати пажња на развијање те вештине и код куће, много пре поласка у школу.

Овладавање вештином писања је за дете веома важан корак у животу. Писање је сложена психофизичка и моторичка активност и вештина која је важно средство изражавања и комуникације. Писање захтева мисаону активност анализе и синтезе, уопштавање али и статичко оптерећење и мирно држање при самом писању. Психомоторна спремност за писање зависи од нивоа развијености координације покрета, посебно координације око-рука, развијености мишљења, опажања, пажње.

Начини који доприносе правилном учењу писања у првом разреду, а могу се користити и у осталим млађим разредима у случају потешкоћа у писању:

Могу се користити игре које доприносе развијању мишића шаке - савијање тање жице и прављење накита, везивање чворова од канапа различите дебљине, сецкање, лепљење, мешење, прављење фигурица од папира, цртање, бојење, разне игре које укључују везивање пертли, закопчавање дугмића, ређање слагалица и коцки, шивење и везење пластичним иглама, завртања шрафова, боцкалице, различите игре са прстима и нитима. Ове игре су само на први поглед једноставне. Оне развијају најразличитије облике пажње и концентрације, повећавају осетљивост очију, чак и коже. Важна припрема је и упућивање на коришћење папира од горе на доле и са лева на десно као и довршавање цртежа. Моторичке вежбе се могу поделити на:

-Вежбе за развијање руке, шаке и прстију

-Вежбе за ослобађање руке-повлачење црта разних облика (шарање, црте лево-десно, горе-доле)

-Цртање једноставних ликова

- Слободно цртање- предметам лица, животиња и сл. у складу са потребама писања.

-Цртање фигура из народне орнаментике-припреме за учење писаних слова

Да би дете научило да правилно држи оловку и стекло сигурност у повлачењу линија, треба му омогућити рад помоћу лењира и шаблона различитих облика, повлачење линија различитих дужина, боја, паралелне, укрштене, испрекидане и сл. Затим, прављење цртежа спајањем задатих тачака. Пре него што се детету дају елементи слова, потребно је да овлада заобљеним и кривим линијама, на пример, цртање таласа, опруга различитих дужина, пужа са великом кућицом. Постепено се уводе вежбе које траже већу прецизност у раду типа лавиринта, спајања линијом парова сличица и сл. Овладавање хоризонталним и вертикалним равним линијама може се подстицати кроз различите цртеже које дете треба да допуни. Уз захтев да "буде уредно", да не прелази задату линију, дете ће допунити цртеж кише, гране од јелке, пругу, шаре на "чаробном" ћилиму, шаре на вази... Писање различитих црта, као основних елемената слова, такође може бити изведено кроз цртање предмета (срп, обруч, штап). Код ученика је потребно развијати способност координације покрета руке и активности очију.

Најбоља припрема за писање јесте игра. Али, не било каква игра, него она у којој је дете запослено, у којој развија своја чула и у којој стиче потребне вештине. Зато је добро да се свака од наведених вежби повеже са неким догађајем (нпр. цртање таласа са боравком на мору), причом или активношћу; потребно је подстаћи дете да по завршеном "задатку" дода своје елементе, да употпуни цртеж, охрабрити га и похвалити.

Треба дати предност вежбама којима се утиче на развој ситних мишића, јер су они носиоци основног напора у процесу писања.

Дискусија:

*Сви учитељи се сусрећу са проблемом лоше моторике код деце у периоду почетног писања. Да би се деца што правилније и боље развијала, добро је практиковати моторичке вежбе. Ево једне вежбе:

Сунце, камен, шума

Руке су подигнуте увис,прсти су исправљени - то је сунце. fina-motorika-2

Руке подигнуте, дланови исправљени , прсти састављени – то је шума. fina-motorika-3

Прсти скупљени у песницу – то је камен.

Учитељ командује играчима: "сунце! камен! шума! камен ".... постепено убрзавајући темпо. Ученици извршавају налоге. Ко погреши испада.

*Графомоторичке вежбе су веома битне за развој сваког детета и треба их користити од најранијег детињства, како би у даљем развоју лакше савладали технику писања.

*Ово је јако занимљива и корисна тема и то не само за учитеље него и за родитеље. Јако је важно како ученик савлада елементе слова и графичку структуру слова јер од тога зависи како ће писати и повезивати их са другим словима (када су у питању писана слова). Управо сам ове савете "делила" родитељима ученика на првом родитељском састанку и кроз већи део првог разреда. Увидела сам да неки ученици неправилно пишу слова и покушала сам да то коригујем сталним вежбањем и надзором над поменутим ученицима.

 

*Фина моторика ( способност да се праве прецизни ситни покрети руком уз задржавање добре коорцинације између прстију и ока) је од суштинског значаја за писање, што представља довољан разлог да се та вештина развија и код куће, много пре поласка у школу. Развој графомоторике се може стимулисати и на часовима ликовне културе (прављење једноставних оригами фигурица, низање макарона и исечених сламчица, сецкање маказама, лепљење, прављење колажа, мешење пластелина) и музичког васпитања ( ритмичке песмице уз које се тапка прстићима.

 

*Веома је важно посветити се овом проблему, јер дугорочно игнорисање може утицати и на друге. Веома је важно уочити проблем на време, да се може на њега реаговати. Посебно је важно да се ови проблеми предупреде пре поласка детета у школу.

*Ове вежбе су неопходне, посебно код почетног писања, када је потребно да ученик пише лепо, читко, јасно и уредно. Наставник-учитељ истиче значај лепог писања (слова исте висине, размак правилан и равномеран). Родитељима се скреће пажња да воде рачуна, када проверавају своју децу, о правилном повезивању слова-често неправилно повезују слова л и љ са другим словима. Учитељ стално подстиче ученике да буду упорни у вежбању и тако отклоне постојеће грешке у писању.

*Обухваћене су најразличитије вежбе за развој графомоторике, преко оних које можемо реализовати у настави (спајање тачака, повлачење линија, допуњавање...), до оних које можемо саветовати и родитељима за рад код куће (боцкалице, дугмићи, пертле, моделовање папира...). Све предложене вежбе и игре су добро осмишљене, креативне и одличан извор идеја за рад на часу. Користиће и ако децу научимо неку игру коју могу играти на одмору, као што је Папир, камен, маказе.